Drveće je prirodni deo životne sredine i utiče na vazduh oko nas. Drveće je razlog zašto je vazduh čist i svež, ali takođe može izazvati alergijske reakcije. Drveće oslobađa polen, zapravo mešavinu polena i nektara, u vazduh koji udišemo. Kada ove čestice uđu u telo, mogu izazvati alergijske reakcije u rasponu od blage do teške. Polen takođe može izazvati simptome poput krvarenja iz nosa, kijanja i suznih očiju.
Polen predstavlja sitne čestice koje se oslobađaju iz muškog dela cveta, koji se proizvodi u procesu poznatom kao oprašivanje. Alergeni polen je vrsta polena koji izaziva alergije. Kada je osoba alergična na polen drveća, polen kod nje može izazvati simptome kao što su zapušen nos, ili curenje iz nosa, kijanje, svrab očiju i bol grla.
Sezona izrazite koncentracije polena obično traje od marta do novembra, dakle, od početka proleća do pozne jeseni, s tim što je u prvom delu godine izraženo cvetanje drveća, nešto kasnije trava, a na kraju, korova (npr. pelin, ili po agresivnosti veoma poznata ambrozija).
Kada je najizraženija alergija na polen drveća?
Sada, u toku marta, leska i jova su u punom cvatu, da bi nešto kasnije, od sredine marta do kraja aprila, najveći proizvođači polena bili topola i vrba. Početkom aprila pridružiće im se jasen, grab i breza, pa odmah potom, krajem aprila, bukva i hrast. Na kraju proleća, u maju i junu, najviše polena otpuštaju bor i lipa.
Polen drveća je glavni problem za milione ljudi širom sveta i predstavlja sezonski okidač za ljude sa alergijom. Poslednjih godina postalo je uobičajeno da je većina ljudi alergična na polen drveća, a da toga nije svesna.
Faktori koji utiču na težinu alergijske reakcije
Postoji mnogo faktora koji mogu uticati na težinu alergije na polen. Jedan od najvažnijih faktora je izloženost količini polena. Na nju utiču sezona, doba dana, lokacija, kvalitet vazduha i prisustvo nekih drugih alergena. Na količinu polena drveća može uticati i vrsta drveća i uslovi uzgoja. Lokacija drveća takođe može igrati ulogu kad se radi o alergijskoj reakciji.
Osim navedenog, postoji i uticaj alergena povezanih sa ishranom. Neki ljudi smatraju da su osetljiviji na polen drveća nakon što pojedu veću količinu mlečnih proizvoda, pa izbegavaju mlečne proizvode tokom sezone.
Utvrđeno je da polen drveća sadrži niz alergena koji mogu izazvati ozbiljne alergijske reakcije. Srećom, postoji nekoliko načina da se izbegne, ili bar ublaži ova vrsta alergije. Najvažniji korak je razvijanje dnevne rutine. To vam može pomoći da izbegnete okidače i držite alergiju na polen drveća pod kontrolom.
Simptomi se mogu kretati od curenja iz nosa do jakog kijanja, ali najčešći neželjeni efekat je glavobolja. Srećom, postoje načini da smanjite alergiju na polen drveća.
10 saveta kako ublažiti alergiju na polen drveća
Nije baš jasno šta uzrokuje alergiju, ali smatra se da je to zbog proteina u polenu koji izaziva imuni odgovor. Stoga je najbolji način za snižavanje alergijskog odgovora izbegavanje polena. Važno je to učiniti tokom sezone polena, ali je takođe važno preduzeti preventivne mere tokom drugih doba godine.
Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da smanjite alergiju na polen drveća.
-
- Održavajte kuću čistom.
- Držite prozore i vrata zatvorenim većim delom dana.
- Držite spavaću sobu hladnom.
- Koristite prečistač vazduha i ovlaživač vazduha u spavaćoj sobi.
- Svakodnevno perite i menjajte posteljinu.
- Često čistite tepih i usisavajte ne samo tepih, već i nameštaj.
- Ako izlazite napolje, tuširajte se i perite kosu često
- Nosite masku kada ste napolju.
- Održavajte dvorište čistim.
- Držite kućne ljubimce unutra, ili ih kupajte posle izvođenja u šetnju.
Fizičko vežbanje kao preventiva
Jedan od najboljih načina za ublažavanje alergije na polen je vežbanje. Najbolje je vežbati najmanje tri puta nedeljno. Ovo će vam pomoći da smanjite nivo alergena u telu. Možete čak pokušati da vežbate napolju, jer je polen drveća gušći u zatvorenom prostoru, ali to ne bi trebalo raditi u vreme najviše koncentracije polena, što je rano ujutro, ili u kasnim večernjim satima.