Šta je ambrozija?
Ambrozija je korov, jednogodišnja biljka koju srećemo na različitim tipovima zemljišta.
Staništa ambrozije su najčešće zapuštena građevinska zemljišta, neobrađene poljoprivredne površine, a može se naći i u poljima kukuruza, suncokreta, uz puteve i železničke pruge – svuda gde ima dovoljno svetla.
Za razliku od zahtevnijih biljki, ambrozija može rasti u zemlji sa malim brojem hranljivih sastojaka i zato što je toliko otporna, često zadaje brigu zemljoradnicima.
Najčešća vrsta ambrozije (Ambrosia artemisiifolia) može biti visine od samo nekoliko centimetara, pa sve do punih dva metra. Raste u obliku visokih, vertikalnih žilica, sa listovima podeljenim u mnogo tankih režnjeva.
Ambrozija niče krajem aprila, a počinje da cveta od sredine jula do septembra, dok najveću proizvodnju polena dostiže u avgustu i septembru. Ima veoma veliki potencijal reprodukcije i stalnu zalihu semena u zemljištu.
Jedna biljka ambrozije proizvede od 500 do 3000 semenki koje mogu održati klijanje u zemljištu i do 40 godina, a uz to proizvede više od milijardu polenovih zrna koja se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara.
Čestice polena ambrozije su takođe snažne i mogu izazvati simptome u niskim koncentracijama, manjim od jedne čestice na 0,03 kvadratna metra.
Isto kao i kod polena trave i polena drveća, polen ambrozije ima veću verovatnoću da se nađe na samoj površini zemlje, što se dešava tokom mokrog, kišnog dana. Međutim, treba se paziti toplih, suvih i vetrovitih dana kada čestice polena lete okolo.
Alergija na ambroziju – simptomi i tegobe
Ambrozija predstavlja alergen koji izaziva tegobe kod oko 10% celokupnog stanovništva, naravno, ne kod svih u istoj meri.
Polen ambrozije uzročnik je oko 45%-75% svih polenskih alergija, pri čemu ne postoji starosna granica za pojavu osetljivosti. Kod najosetljivijih osoba dovoljno je desetak polenovih zrna u kubnom metru vazduha da izazove jake alergijske reakcije.
Polen ambrozije je veoma specifičan. Kada je zagađenje vazduha veće, nastaje povećana produkcija polena i povećava se broj alergogenih proteina.
Polen biljke ambrozije predstavlja najalergogeniji polen na području Srbije.
Alergija na ambroziju – simptomi
-
- polenska kijavica (alergijski rinitis)
- sezonski otitis (zapaljenje srednjeg uva)
- astma
- smetnje organa za varenje – povraćanje, bolovi u stomaku, dijareja
- urinarne infekcije
- reakcije na koži – koprivnjača, angioneurotski edem i ekcem
Iako nabrojani simptomi nisu opasni po život, ambrozija izaziva povećan broj hospitalizacija, povećan broj poseta hitne pomoći, kao i povećan broj izostanka sa radnog mesta ili iz škole, u vreme pojačane koncentracije polena u vazduhu.
Rani simptomi koji ukazuju na alergiju na ambroziju
Karakteristično je kijanje u naletima, po 10-20 puta, peckanje u nosu, zapušen nos, pojačana sekrecija iz nosa i smanjen osećaj čula mirisa, ili čak potpuni gubitak čula mirisa. Pojačana sekrecija iz nosa može da traje ponekad tokom cele sezone.
Osobe preosetljive na polen mogu otežano da dišu i da se žale na stezanje i bol u grudima. To je često znak da se radi o sezonskoj bronhijalnoj astmi, prouzrokovanom alergijom na ambroziju.
Mogu se pojaviti i podočnjaci, prouzrokovani povećanim dotokom krvi. Pacijenti su često razdražljivi, malaksali i bez koncentracije, što im umanjuje radnu sposobnost, a opterećuje okolinu obolelog i otežava uobičajenu komunikaciju.
Uzroci alergije na ambroziju
Alergija na ambroziju se javlja kada imuni sistem ispolji neodgovarajuću reakciju na polen ambrozije. Imuni sistem obično stvara hemijske promene u organizmu koje pomažu u borbi protiv štetnih napadača, kao što su virusi i bakterije.
Međutim, kod ljudi alergičnih na ambroziju, imuni sistem greškom prepoznaje bezazleni polen kao opasnog napadača i počinje da se bori protiv njega. Prirodna supstanca poznata kao histamin se otpušta kada se telo susretne sa polenom.
Histamin urokuje mnoge neprijatne simptome, poput curenja nosa, kijanja i svraba očiju. U kontakt sa polenom ambrozije dolazimo udisanjem vazduha, zbog čega je polen veoma teško zaobići.
Sezona polena (cvetanja) ambrozije najčešće započinje između avgusta i sredine oktobra, a vrhunac dostiže u septembru. Količina polena u vazduhu je obično najveća između 10 sati ujutru i 3 popodne, u zavisnosti od vremena. Kiša i niske temperature mogu uticati na smanjenje koncetracije polena.
Ljudi koji su alergični na neke druge supstance, imaće veću verovatnoću da razviju alergiju i na polen ambrozije. Povećani rizik za ovu alergiju su alergije na prašinu, buđ, perut ljubimaca, kao i na druge vrste polena, poput polena drveća, ili polena trave.
Alergije su obično nasledne, tako da ako jedan od članova porodice ima alergiju na ambroziju, veće su verovatnoće da će je i drugi članovi razviti u nekom periodu.
Izbegavanje polena ambrozije
-
- Držite zatvorene prozore i koristite klima uređaj tokom toplih dana.
- Otarasite se ambrozije na sopstvenom posedu tako što ćete je jednostavno iščupati iz korena – poželjno je uraditi to pre početka oprašivanja (ako imate alergiju, nosite masku).
- Kada uđete u kuću, odmah se presvucite, i istuširajte se, ako imate vremena.
- Kupanje (ili makar češljanje) ljubimaca nakon igre napolju može smanjiti polen koji je unet preko krzna.
- Koristite sušilicu tokom sezone polena jer odeća koja se suši napolju može skupiti alergene.
Alergijski rinitis kao najčešći simptom alergije na ambroziju kod dece
Da bi roditelji razlikovali alergijski rinitis od obične prehlade ili infekcije, evo nekoliko praktičnih saveta:
-
- Alergijsko zapaljenje nosne sluznice se javlja sezonski u periodu cvetanja određene biljke, najčešće u periodu od marta do oktobra.
- Dete kija u naletima po 5-10 ili čak i 20 puta
- Dete ima svrab nosa – dlanom trlja nos
- Pojačana je bistra sekrecija iz nosa
- Suzenje očiju je prisutno, takođe svrab očiju i kapaka, uz crvenilo
- Može se javiti suvi nadražajni kašalj
Što se tiče terapije, preporučujemo tretaman Bionette uređajem, ali kao i za svako stanje ili bolest, najvažnija je prevencija.