Veliki procenat stanovništva različitog starosnog doba povremeno ima neke simptome nazalne alergije. Najčešći alergeni su oni koji se udišu iz spoljne sredine (polen biljaka) i javljaju se u periodu cvetanja, od marta do kraja septembra, uz naravno, alergije na hranu.
Mlađa deca su najpodložnija alergijama, i kod njih su alergijske reakcije različite, a nekada i sa značajnim opasnostima po zdravlje. Alergije su u stalnom porastu i danas predstavljaju sve češći slučaj u ordinacijama.
Sve vrste polena predstavljaju jednaku pretnju po alergične osobe. Najveće tegobe usled alergije na polen su izražene u trenutku cvetanja biljaka, pa tada u nekim slučajevima treba izbegavati čak i provetravanje prostorija.
Polen trave ima jednu, dve ili tri komponente koje izazivaju zdravstvene tegobe, dok polen ambrozije (korov) čak sedam.
Polen korova, u koje se ubrajaju pelin i ambrozija, aktuelan je od sredine jula, pa čak do kraja oktobra, a jedina tri meseca kada nisu prisutne alergije na polen su novembar, decembar i januar.
Alergija na polen biljaka – uzroci
Prvi razlog zašto dolazi do alergije je polenov prah. Biljke u toku cvetanja izbacuju veliku količinu polena u vazduh. Kako biljke možemo podeliti u tri grupe: drveće, trave i korovi, razlikujemo tri vrste polena. Posmatrajući cvetanje biljaka, u proleće je najveća “proizvodnja” polena drveća, u leto polena trave, a u jesen, polena korova.
Najveća koncentracija alergenog polena je u toku jutarnjih časova. Zato se osobama alergičnim na polen savetuje što kasniji izlazak van kuće, ukoliko je to moguće.
Drugi razlog zašto nastaju alergije je važniji, a tiče se genetskog nasleđa. Statistički je dokazano da je kod dece verovatnoća nasleđivanja alergije od alergičnih roditelja u veoma visokom procentu, od 60%-90%
Alergija na pelin (alergija na polen korova)
Alergija na pelin je sezonska bolest koja izaziva curenje nosa i polensku groznicu. Period cvetanja pelina je od jula do septembra, dakle u vreme letnjeg odmora. Pelin je korov koji raste duž pruge, na slobodnim površinama i često uz ogradu.
Period cvetanja pelina se gotovo u potpunosti poklapa sa periodom cvetanja ambrozije. Jedna biljka pelina može da otpusti u vazduh i do 100.000 zrna polena, koje vetar oduva na rastojanje od 5 kilometara.
Interesantno je da i pored toga što pelin predstavlja alergen, od njega se prave lekovi. U tu svrhu, pelin se sakuplja tokom cvetanja kada se seku samo vrhovi biljke. Skupljanje njegovog polena mora da se obavi tačno u određeno vreme, jer ako se to učini samo nedelju dana kasnije, lekovita svojstva biljke se gube.
Zašto nekome pelin bude lek, a drugima predstavlja alergen sa veoma jakim alergijskim reakcijama?
Alergija na pelin – simptomi
Simptomi alergije na pelin su vrlo slični simptomima alergija na ostale korove i uopšteno na polene drugih biljaka.
To su:
-
- Alergijski rinitis
- Konjuktivitis i jako suzenje očiju
- Bronhijalna astma
Simptomi alergije na pelin u potpunosti zavise od meseca cvetanja i ponavljaju se svake godine. Simptomi zavise od količine čestica polena u vazduhu. Kada je vetrovito, toplo i suvo vreme (na primer u leto) simptomi su jako izraženi. Međutim, tokom kišovitih dana, alergija se obično povuče, jer je koncentracija polena u vazduhu značajno manja.
Alergija na pelin – kako je sprečiti ili umanjiti tegobe
-
- Ne izlaziti napolje kad je vetrovito, vruće i suvo vreme, a naročito ujutru.
- Nositi naočare za sunce za zaštitu očiju od konjuktivitisa.
- Redovno prati kosu i odeću. Ne sušiti odeću na otvorenom.
- Pošto su alergije najčešće leti, koristiti klima uređaj, ili bar ventilator i ovlaživač vazduha.
- Ne koristiti kozmetiku i parfeme tokom pogoršanja alergije.
- Voditi računa o ishrani. Neki čajevi mogu sadržati pelin.